Želje

zelje2612

Kao dete želele sam da vidim budućnost, pa bih zatvorila oči i čekala dolazak neke vizije. Drugarice bi me pitale šta vidim, a ja bih im rekla crno, sivo, prelamanje boja i neku svetlost ili ništa. Bila sam ona vrsta dece koja nije lagala, bila sam dete koje je stvarno želelo viziju…

Danas mi se one javljaju, i to najčešce one najgore. Dolaze mi u snove, naglim suzama pa čak i tim zatvaranjem očiju. Ali sada ih ne želim, sada me ne mogu učiniti srećnom kako bi učinile ono malo dete. Od tada sam počela da pazim šta želim i da li to stvarno želim, jer se sve želje na kraju ispunjavaju. Neka brže a neke putuju do nas godinama i na kraju zakasne. Ustvari ne kasne one nigde jer ono što neko stvarno želi, želeće ceo svoj život. One istinske želje rodjene su kada i mi, samo što smo ih zaboravili. Tragajući za njima žeilimo nešto drugo nadajući se da je to ono pravo. Nekada je potrebno mnogo vremena da bi smo ih prepoznali, a poslednje na ovome svetu jeste odustajanje od njih. Jer to znači odustajanje od samoga sebe. Kada ih prepoznamo prestajmo da želimo kao ranije i počinjemo da stvaramo.

Svojim beskonačnim razmišljanjem privlačim ono što mi je stvarno potrebno. Ali poželim i ja nekada, dobrotu i ljubav drugima i sebi. Ja sam svoje želje posle mnogo vremena prepoznala. I nije bilo lako niti će ikada, ono što vredi mora se osvojiti. Ali će biti lakše srcu i teškoće će obavljati sa zadovoljstvom, jer je smisao života otkriven…

Tek kada možeš da  kažeš da su tvoje želji ti i da si ti tvoje želje i kada ne znaš sta si rekao ali se osećaš odlično, tada možeš biti ponosan na sebe.

Please follow and like us:
error1
fb-share-icon20
Tweet 20
fb-share-icon20

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *