Praznici

133869_profimedia0319165110_ls

U vazduhu se oseća miris proleća, januar je, a zime još uvek nema. Kasni. Verovatno dolazi laganim koracima a nas pušta da uživamo u ovim savršeno sunčanim danima. Pitam se da li zna koliko ih ja samo volim, da li me posmatra dok se smejem zajedno sa suncem i grejem sve oko sebe svojom vedrinom.

Ali nedostajala je zima da upotpuni ovu prazničnu atmosferu koja je po njoj poznata.   Ta snežna lepota koja se ne može porediti ni sa jednonom drugom u sebi krije mnoge čare.  Dok steze i ledi sve oko sebe i izazivajući bol našem telu ona stvara jednu prelepu sliku  koja ostaje zauvek u nama. Lepota mora boleti, jer ako ni malo boli nije nanela onda nije prava. Ali bol brzo prodje kad posle njega nešto lepo ostane… I ako nas za praznike zima nije posetila ona nam dužna neće ostati u to sam sigurna. Možda će doći jača nego ranije i doneti nam vise bola ali i lepote koja je sledi. Mi ćemo je čekati raširenih ruku željni njenog zagrljaja.

Kao i čovek bez svoga oklopa i praznici su isto toliko lepi i kada zime nema. Duh, praznični duh činimo mi, mi koji u njemu uzivamo i na taj način ga oživljavamo. Dok ima nas imaće i praznika. Svake godine u isto vreme se okupljamo i slavimo život, jel šta su drugo praznici nego zivot koji vredi slaviti. Sa svojim bližnjima poštovaćemo tradiciju i nećemo dozvoliti da se ona ikada prekine. Prenosićemo je u nedogled, jer njenim zaboravom mi umiremo. Zato slavićemo svačiji zivot a nas činiti boljim iz trenutka u trenutak, jer jedino tada vredi živeti.

2018 je godina kada ću sve što je bilo dobro prošle godine ove  godine ću samo potvriti, loše zameniti nečim korisnim i bolijim, a ono što će biti najbolje tek stvoriti.

Please follow and like us:
error1
fb-share-icon20
Tweet 20
fb-share-icon20

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *