Noć muzeja- Beč

Napokon je došla i ta noć,  Noć muzeja. Nedeljama sam samo o njoj pričala i pravila planove šta sve želim videti. Posle dužeg razmišljanja jer ih zaista ima previše nas par koji ćemo tu noć zajedno provesti odlučili smo, prirodnjačko-istorijski, vojni i istorijski muzej. Ova noć nije baš počela sjajno ali nikoga pa ni nas kiša nije sprečila da ostanemo kući i muzeje gledamo na internetu. Prvi na redu a i evo odmah ću vam otkriti jer sam kao i uvek jako ne strpljiva, i poslednji te noći bio Prirodnjačko-istorijski muzej. Znala sam da Beč poseduje jako velike i obimne muzeje ali nisam znala da su oni zaista toliko veliki da za tri sata nisam obišla ni jedan ceo do kraja. Da, dobro ste pročitali obišla sam jedan ceo segment u muzeju i započela drugi koji ću sigurno proučiti opet već prvom pilikom.

Ovaj muzej poseduje preparirane životinje, minerale, planetarijum, dinosauruse i još par stvari za koje nisam još uvek ni saznala. Sve u svemu, segment pod nazivom preparirane životinje je pregledan do detalja, i zaista sam oduševljena. Fantastično je to što sam tek sada uvidela veličinu svih životinja i zaista su ogromne. Neko sam koje veliki ljubitelj životinja i odlasci u zoo mi predstavlja ogromno zadovoljstvo, i traju satima. Ali nikada nisam mogla da procenim stvarnu veličinu životinja pogotovo medveda, jer zbog naše sigurnosti nikada im nismo previše blizu. Ovde je sasvim druga priča, ne podržavam ubijanje životinja, životinje su stvorene za divljinu ali sam sigurna da sve ove koje se nalaze u muzeju su doživeli i proživele svoju starost. Jedna jako bitna stvar je ta da ovde od svake vrste ima samo jedan primerak, što znači da ne možete videte krdo prepariranih lavova iste vrste, već samo jednog.

Ovaj muzej je nekada bio dvorac pa je zaista i sama zgrada spolja i unutra fantastična. Poseduje ne zna ima se broj soba, ali oko petnaestak je bilo samo za životinjski svet. Moje oči su lutala na sve strane i nisam znala gde da gledam, inače tek kasnije sam saznala da nisu sve životinje te noći bile izložene a bilo ih je zaista puno. Fascinantno je to koliko vrsta je priroda stvorila, neku su slične a za neka nikada ne biste rekli da propadaju određenoj grupi. Čak i ovako preparirane neke životinje deluju idalje jezivo i strašno.

Prolazeći kroz malo mračniju prostoriju naišla sam na jednu ogromnu kost, zastala sam da vidim o čemu je reč i saznala da je to samo jedan mali deo plavog kita. Takođe me je oduševio skelet žirafe, koji deluje kao da bi se raspao kada bi dumuo vetar malo jače. Nešto što sam znala ali me je svako iznenadilo su bile ptice, ima toliko mnogo, i neke su tako velike da ih ne bih ni svrstala u grupu ptica.

Skoro sve životinje se nalaze u tako reći staklenoj kutije što ne dozvoljava posetiocima dodirivnje samih životinja, a ako se koja nalazi van njega retko se dešava da neko pridje toliko blizu. Ali jednu slatku sovicu smo smeli dodirnuti, i njeno perje je tako mekano i očaravajuće. Takodje pored svake životinje stoji pločica na kojoj piše koja je životinja, gde živi i još po koja zanimljivost, tekst je na Nemačkom i Engleskom jeziku.

Dok sam koračala kroz muzej osećala sam se kao dete koje ne može da dočeka sve pogledati, onako po malo izgubljeno. Ali to dete u meni se umorilo posle dugočasovne šetnje i saznanja da nismo stigli ni do pola. Pošto je ovo jedan od muzeja koji zasta vredi pogledati, ipak smo odlučila da ostatak ostavimo za drugi put jel bi bila greota da mu se ne posveti potpuna pažnja. Pa se tako i završava moja noć mizeja u kojij sam uživala kao nikada u životu.

Ali to nije sve, sada slede slike koje vam makar malo mogu dočarati ovaj muzej koji zaslužuje najvišu ocenu. Uživajte!

 

Please follow and like us:
error1
fb-share-icon20
Tweet 20
fb-share-icon20

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *