Čega se zapravo plašimo?

Strah živi u svakome od nas, samo je pitanje kako i koliko ga neko kontroliše. Danas sam odlučila obajsniti kako strah nastaje i koji su to razlozi njegove prisutnosti. Postoje samo dva razloge usled kojih se javlja strah, neznanje i pogrešno uverenje.

Neznanje kao razlog straha

Kod većine ljudi strah nastaje pri neznanju. Kada čovek treba uraditi nešto prvi put u životu a da se pre toga nije informisao njegov um se počinje bojati posledica. To bi bilo sasvim u redu da naš ume ne počne smišljati scenario našeg tako reći filma. Evo jednog primera, trebamo skočiti padobranom, strah je prisutan jer to radimo prvi put a naš um stvara još veći strah. I mi se više ne plašimo skoka već bola i smrti. Da razjasnimo, prvo smo se uplašili samog skoka i taj skok nismo povezivali sa lošim ishodom dok se naš um nije umešao. Mi se ustvari plašimo jer ne znamo.

Iz tog razloga jedan od najvećih strahova je smrt koju ne meže doživeti dva puta, kao probni test čisto da vidimo da li nam se sviđa.

Ovakva vrsta straha se prevaziliza jedino suočavanjem. Probom koja je ustvari izvor znanja, zaboravite na internet i knjige jer vam one neće biti od velike pomoći. Pogotovo što ne doživljamo svi sve na isti način, pa nove informacije nas mogu još više uplašiti i pogoršati.

Ne znati nešto jednako je plašiti se toga. Kada se nečega plašimo onda o tome ne želimo pričati, a ako smo se našli u društvu gde se priča o toj temi mi se osećamo neprijatno i nadamo se da nas niko neće ništa pitati. Zato se strah mora pobediti.

Pogrešno uverenje kao razlog straha

Pogrešno uverenje je gore od neznanja. Pod ovim smatram da osoba koja se plaši, ubeđena da će se baš njoj desiti ono najgore. Pa iz toga i nastaje strah. Kod ovakvih osoba srećan kraj ne postoji, one smatraju da se uvek sve završava najgore po njih. Evo jednog primera u kome sam baš ja ta osoba. Ne volim insekte da ne kažem plašim ih se. Osice i leteće bube su mi najgori neprijatelji, koje po mom mišljenju će baš mene ubosti. Ja naravno od njih bežim i kada se pojave prestajem sa aktivnošću koju sam maločas radila i sva pažnja mi je na osici ili osicama.

Trebalo mi je dosta vremena, mada se idalje plašim, početi kontrolisati situaciju i ubediti sebe da ih ja ne zanimam niti bilo ko drugi. Polako ali sigurno rešavam problem zvan bube.

Problem nastaje kada se osoba počne plašiti većine stvari na svetu, odnosno kada misli da se svet okrenuo protiv nje. Dobra stvar je ta što je sve u životu rešivo, pa i ovo stanje, samo je potrebno priznati sebi da strah postoji.

Takođe moramo biti spremni da nam u životu neće sve ići kao po loju kada rešimo problem koji imamo. Te ako smo se prestali plašiti zmije i koji slučajem nas ujede bitno je ne vratiti se na staro. I ovo je jedan od razloga zbog kojih se više ne želimo suočavati sa strahovima i oni postaju još više prisutni u nama. Uvek će biti odskakanja a na nama je da ih prihvatimo i borimo se da ih je što manje.

courage-4013221_1920

Pozdrav!

Please follow and like us:
error1
fb-share-icon20
Tweet 20
fb-share-icon20

0 thoughts on “Čega se zapravo plašimo?”

  1. Tekst je sjajan. I slažem se da je strah zapravo nešto nestvarno i nerealno, što prouzrokujemo mi sami i naš um. Takođe, tačno je da je gori strah prouzrokovan uvjerenjem, nego strahom, pogotovo ako smo imali negativno iskustvo, zbog kog smo kreirali negativno uvjerenje. Odlično napisano.💖

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *