Sve u životu delimo na dobro i loše

Ova tema me već par meseci proganja, a danas je u vidu slagalice složena u mojoj glavi. Zavist je uvek bila prisutna u nama ljudima, ali u poslednje vreme njena doza je prešla svaku granicu maksimuma. Internet i društvene mreže su joj pomogle u tome da postane nezaustavljiva.

Ono što je ustvari okidač iz kojeg nastaje ovaj tekst, su prečeste informacije da neki ljudi ne utiču dovoljno dobro na čovečanstvo. Namerno kažem neki, jer ne želim pominjati ničije ime, jer to nije poenta ovog tekst. Takođe sam iskoristila blaže reči, jer mi se njihove ni malo ne dopadaju. Profili „napadnutih“ su raznoliki, ali teme kojima se oni bave su pretožno ljudi, njihovo napredovanje, pogledi na svet itd. Sasvim  je logično da su oni jako uspešni čim su zanimljivi medijima, a i poznato je da niko ne napada slabije od sebe. Ovde naravno ne mislim na fizički kontak u kojem je obrnuto, već na nešto sasvim drugo gde nije potrebna fizička prisutnost. Da sumiramo, postoji neko ko je želeo biti kao napadnuta uspešna osoba ali je pre vremena odustao od svog cilja, pa mu sada ne preostaje ništa drugo nego da krivi ceo svet. Sebe naravno ne, jer što bi on bio kriv. Pa ako on kao jedna celina ili ličnost ne uspe, počinje mešati moćnije ljude koji žele sarađivati sa njim u  širenju  koje kakvih priča koje se naravno razlikuju od one prave.

E sada, svako od nas kada bi čuo ili pročitao o nekome nešto što nije dobro, a lično podržava stavove te osobe, zastao bi bar na sekundu. Tako sam i ja, neko vreme sam sve moguće povezane članke čitala i proučavala, tražeći nešto što će me zaista ubediti da ja nisam upravu. U tim trenucima se ni malo nisam osećala dobro, i nešto u meni je govorilo da prestanem mučiti sebe. I stižemo do cilja, shvatila sam da ne postoji podela na dobro i loše. Kako? Lako, to što je za mene lično korisno, za nekog drugog neće biti ili obrtno. Najbolji primer je hrana, izvinjavam se ali koliko znam ne vole svi da jedu baš sve. Zatim knjge, hoćete reći da knjiga koja se meni nije svidela je glupa i loše napisana. Ne, ona samo meni nije legla, za nekoga je fenomenalna. Poenta je da svako nađe ono što mu odgovara, osećaj smirenosti dok nešto čitaš ili slušaš ne može zameniti ni jedan drugi osećaj. Zato je bitno da ne dozvolim da nam ništa i niko taj osećaj remeti. Iskrena da budem, najgori osećaj koji se može doživeti je taj da se zapitate da li nešto radite pogrešno samo zato što je neko to osudio. Neko vama nepoznat kome ste vi samo alat. Smatram da svako trebi imati svoj stav, ali ne treba vekovima ponavljati istu priču koju su i vrapci na grani naučili.

Osoba koja je sebi zacrtala put neće se povući zato što neko od nje to zahteva. Ona nije nikome smetnja, svet je dovoljno veliki za sve nas. Ne može se nečiji trud ugasiti preko noći jer neko tako želi, prosto ne može. Svesna sam da ovaj svet ne može biti savršen onoliko koliko bih ja to želela, ali neka se barem malo mogao protrudi.

Da ma ne bi neko pogrešno razumeo i pomislo da sam neko ko podržava nasilje i ubistva, odmah ću vam reći da nisam. Baš u cilju suzbijanja takvih stvari i pokrećem ovu priču. Mnogo manje bi bilo zločina kada bi se čovek pozabavio malo više sam sobom nego što krivca traži u drugima.

Moj savet je (ne zapovest) da slušate svoje srce koje će vam putem osećanja dati znak u kom smeru trebate ići. Više rada na sebi je lek ze sve!

Please follow and like us:
error1
fb-share-icon20
Tweet 20
fb-share-icon20

0 thoughts on “Sve u životu delimo na dobro i loše”

  1. Tekst je odličan i slažem se sa napisanim. Svi mi imamo drugačiju percepciju, način razmišljanja i ukus i samim tim je svako ima drugačiji pojam o tome šta je dobro, a šta loše. Vodim se onom ,,Živi i pusti druge da žive“. Jednostavno poštuj tuđe različitosti i ne umanjuj ono što jesi zbog drugih. Sjajaj tekst!💖

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *