Gde je nestala iskrenost koja krasi ovaj svet?

Da li je potrebno uvek biti iskren? Koliko se u današnje vreme ceni iskrenost? Da li će me moja iskrenost koštati nečega? I još mnoga pitanja koja znamo postaviti sebi kada nam se svet „ruši“. Mediji i društvo nas uče da iskrenost nije uvek dobar izbor i da često baš zbog nje tapkamo u mestu. Da se ne lažemo, reklamni sadržaj je ranije bio mnogo kvalitetniji i kreativniji pa smo mogli i oprostiti pogrešne informacije koje su delili sa nama. Danas je to mnogo drugačije i umesto zalaganja i stvaranja pravih vrednosti, mnogo više se zalaže u stvaranje laži.

Iskrenost je jedna od vrlina koju svi posedujemo, ali retko ko je koristi.

Gde su one iskrene suze koje padaju kao kiša dok gledate uspešno dete ili dragu osobu, gde je ona radost i ponos na dobre razultate drugih ljudi? Nema više onog keza do ušiju i skupljenih očiju koje krase stare fotografije, jednostavno nema ih više onoliko koliko ih je bilo ranije. A bila su neka teža vremana, ratovi, nestašice i mnogo još čega ali je bilo iskrenosti. Znala je da se da i kritika ali ona iskrena iz srce koja i ako zaboli u trenutku, na duge staze mnogo više znači nego lepa reč tek onako. Duge zagrljaje i pravi poljupce u ubraz onako da puknu, zameni li su kiseli osmesi i dodiri obrazom ili poljupci vazduha. Vratite se onim dugim razgovorima i glasnom smejanju kojem će se i slučajni prolaznik priključiti onako od srca, vratimo se šetnjama i divljenju lepim stvarima bez bliceva.

Sve više i više viđam ohole i ljute ljude, koji to nisu zaista u dubini duše. Tamo su samo nežna i divna bića koja jedva čekaju da provire iz oklopa koji su im nametnuti. Oni samo žele da žive život pun ljubavi, sreće i iskrenosti… dajte im priliku. Nije teško zahvaliti se iz srca, nije teško priznati grešku, niti je teško reći da je neko drugi upravu, čak više to su divni osećaji našeg rasta i razvoja.

Ne možemo biti voljeni i poštovani ako mi sami ne volimo i ne poštujemo sebe i druge.

Strašno je što smo prestali i prema sami sebi biti iskreni, lažemo i mažemo se svim bojama. Obalačimo na sebe slojeve odeće kako bi sakrili mane i nedostatke, a upravo te mane nas čine posebnima. Foliramo se i pratimo trendove koje nam nisu drugi nametnuli, već ih mi sam sebi namećemo, mi kao nacija, umesto da budemo svoji. Zaboravili smo poštovati prave vrednosti i zamenili smo ih onim koje ne želimo poštovati iskreno iz duše.

Negde je moramo pući i neko je morao sve ovo napisati i neko je morao biti iskren prema svima nama…

Ako želite onako iskreno pomoći ovoj našoj divnoj planeti, onda počnite od sebe. Budite iskreni prema sebi i ne dozvolite da vas neko spreči u tome. Pomozite sebi da se bolje osećate i živite život kakav zaista želite i zaslužujete. Nemojte misliti da previše dobre stvari nisu stvoreno baš za vas, jer ako nešto iskreno želite, znači da je to baš ono pravo.

Pozdrav!

Please follow and like us:
error1
fb-share-icon20
Tweet 20
fb-share-icon20

10 thoughts on “Gde je nestala iskrenost koja krasi ovaj svet?”

  1. Iskreno mislim kada pišem ovaj komentar da ti je ovo jedan od najboljih tekstova na blogu, ako ne i najbolji. Oduševljena sam porukom. Treba vratiti onu dobrodušnost, iskrenost i ljubav, koje su, u vrijeme u koje se ja čak nisam ni rodila, preovladavale i bile mnogo jače od mržnje i laži. Divan tekst. Svaka čast!💖💖💖

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *