Dva francuska grada

Francuska je jedna prelepa zemlja koja pored Pariza poseduje još dosta očaravajućih gradova. Ja ću vam danas predstaviti dva grada u kojima možete mnogo toga zanimljivog videti.

Bordo (Bordeaux)

Moj put počinje prvim samostalnim avionskim letom za Bordo (Bordeaux). Na aerodromu me je sačekao muž i avantura je sada mogla početi. Pošto Bordo nije bio moja poslednja destinacija, nažalost smo imali samo jedno popodne za ovaj grad. Vreme je bilo kišovito, ali me nije sprečilo da vidim makar jedan deo grada. Mi se nismo puno udaljavali od železničke stanice, pošto smo dalje putovanje nastavili vozom.

Tmurno vreme uvek daje neki poseban efekat, a u ovom trenutku se sve stopilo baš onako kako treba.
Prosto nisam želela da pozeleni semafor. Čekanje na ovoj kaldrmi sa ovakvim pogledom je nezamisivo lepo. Vreme je u trenutku stalo.
Dok crna boja nekoga plaši i nagoveštava ga na nešto loše, u meni budi strast. Tamni krovovi na starim građevinama, kao da sam u bajci kojoj nema kraja.
Za nekoga je možda ovo samo obična zgrada, ali za mene je umetnost u najlepšim godina.
Nije bilo potrebno da znam šta ova građevima predstavlja, bilo je potrebno samo da je pogledam da bih poželela zaviriti u njene odaje.

Mali predah sa velikim pogledom, šta je više od toga potrebno.
A zatim pogled iz voz. Dok se putnici ukrcavaju, ja obećavam da ću ti ponovo doći, dragi Bordo!

Tuluz (Toulouse)

Vozom smo se uputili ka Tuluzu (Toulouse), gradu u kojem ću provesti nedelju dana. Putovanje vozom je bilo jako udobno. Njihovi vozovi su prostrani i zaista je uživanje ovako putovati. Putovanje je trajalo dva i po sata što kada se pogleda nije malo, pa je zato jako bitno imati dovoljno prostora i osećati se prijatno tokom putovanja. U Tuluzu nas je takođe dočekala kiša, koja me je pratila ceo moj boravak u Francuskoj. Pošto mi ovo nije bio prvi dolazak u Tuluz, nisam bila mnogo razočarana.

Po crvenoj boji se Tuluz prepoznaje. Velike ljubavi se rađaju tamo, verujem u to.
Nekada je samo potrebno stati i pogledati oko sebe, žurba neka sačeka malo!
Ono što ne primetiš na prvi pogled se često ispostavi kao nešto jako posebno. Zar ne?
Neke slike će vam same ispričati svoju priču.
I dok pada kiša, Tuluz samo još više dobija na lepoti, eh…
Tišinu treba ceniti kad god se pojavi. Nekada će vam biti potrebna, ali je neće biti.
Priroda je svuda, samo je nekada potrebno popeti se malo više da bi je videli kako treba.
Most na reci sa šetalištem je trio koji leči dušu. Oseti njihovu ljubav.
Ne mislim, već samo gledam i putujem daleko…
A evo i u šta gledam. Ovde nema mesta za um, ovde nastupa samo duša i srce.
Japanska bašta u sred Tuluza, rekoh vam da će Vas ovaj grad iznenaditi.

I došli smo do kraja ovog putovanja. Nadam se da ste uživali i da sam vam uspela dočarati lepotu dva francuska grada.

Pozdrav!

Please follow and like us:
error1
fb-share-icon20
Tweet 20
fb-share-icon20

5 thoughts on “Dva francuska grada”

  1. Pingback: Moja 2020. godina – S. Pantović (Stranice života)

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *