Magija posvećenosti

Koliko smo zaista u životu bili nečemu posvećeni? Koliko nas je ta posvećenost držala i da li nam se često znala migoljiti iz ruku? Na ova i mnoga pitanja, danas dajem odgovore i pričam vam kakva se magija stvara kada smo u potpunosti posvećeni.

Ljudska narav je takva da često ne umemo biti fokusirani na jednu stvar, pogotovo ako je ona jako važna za nas ili ako nas ona vodi do nečega jako bitnog. Većina bi na ovu moju rečenicu rekla da to nije istina i da kada nešto zaista želimo, tada dajemo sve od sebe. Okej, dajemo ali u vrh glave pet dana. Posle petog se polako počinje gubiti volja, koja će u jednom momentu ispariti u zaborav. Kada kažem posvećenost, tada mislim da ona možda neće imati svoj rok trajanja. To znači da ono na nečemu trenutno radimo, moramo raditi do kraja života. Da li vam ovo zvuči strašno? Zvučalo ne zvučalo, strašno je sve dok ne postane rutina koju ćete obavljati kao sve ostale fizičke potrebe. Dokle god nam posvećenost stvara grižu savest i napetost, znači da je još uvek nismo usvojili u celosti. Posvetiti se nečemu ne znači tri cela dana posvetiti se samo tome, posvećenost zahteva dug vremenski period sa određenom satnicom. Po deset minuta rada na sebi u proteklih 5 godina je mnogo bolje, nego 24h rada samo pet dana. Računica je jasna, ali se iza nje se kriju mnoge druge stvari.

Magija posvećenosti nastaje onog trenutka kada ne možete život zamisliti a da ne uradite ono na čemu već dugo radite. Osetićete da vam dan nije potpun ako niste makar zavirili u taj svet koji vam je stvorila vaša posvećenost. Tada vam više rezultatibneće biti na prvom mestu, već učestalan rad, trud i nova saznanja. Sa tim osećajem, rezultati će biti sve bolji i bolji, i težiće beskonačnosti. Zapitaćete se gde ste bili svih ovih godina i zašto niste otvorili vrata magiji posvećenosti. Ja sam upravo to pitala sebe i iznenadila se odgovoru koji je glasio ”nisi verovala i bila si lenja”. Nisam verovala da mogu postići željeni rezultat, što je rezultiralo mojom lenjošću. A sad sam za samo nedelji dana uradila nešto što nisam nikada u životu i odučila ne zastati kada dođem do prepreke ili je još gore preskočiti je što sam uvek i radila.

Napokon sam odlučila uraditi nešto za sebe a ne za cilj.

Mi smo ti koji sputavamo sami sebi govoreći da nešto ne možemo jer je nemoguće. Nemoguće ne postoji, nemoguće mi stvaramo kao i sve ostalo. Dokle god živimo u grču i strahu mi nećemo moći doživeti magiju posvećenosti. Mi nećemo moći doživeti ni jednu magiju! Lenji se nismo rodili, lenji smo postali iz straha i zablude, mislivši da će nam tako biti bolje. A tek onda kada glavom izvirimo iz te ružne lenjosti, tek tada shvatimo da ne znamo šta znači biti srećan i biti dobro. Sami sebe smo ubedili da dok se ništa ne dešava loše da smo do tada dobro. Ali nismo, tada smo najgore samo što toga nismo svesni. U tim trenucima u nama nema energije, pa samim tim znači da počinjemo truliti.. Zar to želimo, zar želimo da istrulimo živi? Moć i magija ne žive tamo gde nema akcije, tamo gde je sve mirno i tiho, tamo gde se ni glas ne čuje i tamo gde nema želja. Posvećenost ne vodi do vrha jer vrh ne postoji kao i ni veličina neba. Posvećenost te čini živim! A pored toga ti ne treba ništa više, jer tada imaš sve u sebi da promeniš svet ako to želiš.

Shvatila sam da je bol samo jedna prolazna faza koja se ne može izbeći. A kada ste spremni na ono što će se sigurno desiti, onda ga lakše možete podneti. Bol koji je nastao iz želje za napredovanjem i iz posvećenosti, mnogo brže prolazi od onog nastalog iz straha.

Pa zato, posveti se onome što ti može promeniti i dati smisao životu. I ne razmišljao o rezultatima ili kraju, jer kraj možda neće ni doći. Razmišljaj o magiji koja te čeka svakog narednog dana i o novim izvorima znanja onda kada pomisliš da nemaš odakle više učiti.

Posveti se!

Pozdrav!

Please follow and like us:
error1
fb-share-icon20
Tweet 20
fb-share-icon20

2 thoughts on “Magija posvećenosti”

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *