Ko je ovde lud u stvari?

Jutros je baš rano izašla iz kuće i nikome se nije javila. Ta devojka više nema obzira i samo na sebe misli iako živi sa njima. Majka Dana je bila ljuta kao ris, jer je suđe od sinoć i dalje bilo potopljeno u sudoperi. Kiselilo se celu noć, da je kiselina počela isparavati u vazduhu. Korpa za veš nije bila prazna, u njoj se nalazilo par džempera, pantalona i gaća. A juče joj je rekla da je dolazio majstor i da je misija uspešno obavljena, mašina radi! Ma gde je ta luda devojka da im spremi doručak, postavi sto i ako baš želi nahrani ih. Makar je frižider bio pun bogate hrane, sa kojom nisu znali šta da rade.

Otac Gile čim je ustao tražio je kafu, jaku i gorku i što pre. Dok se ona bude krčkala, on će umiti svoje čarobno lice i oprati svoje bisere. Ali ovog jutra nije bilo gorke kafe koja ga je dizala iz mrtvih, pa je zato onako mokrog lica počeo vrištati i besneti po kući.

„Kako može da nema kafe, kako, juče je kupljna.“

„Kafe ima ali je nema ko skuvati, čuješ li- nema je ko skuvati, a ja neću i ne znam. A nema ni doručka. Džabe nama pun frižider kada nema one lude devojke.“ -Iz spavaće sobe je odgovara Dana dok je mazala crveni ruž na njene pune usne.

Otac Gile onako ljut i dalje polumokar, izlete iz kuće i zalupi vratima što je jače mogao. Odvali se onaj malter koji su mu juče mazali iznad njih, kao da ga nikada nije ni bilo. Mladi gospodin sin samo pogleda malter na podu, trepnu dvaput i prođe pored njega. Sede za sto i ne bi mu ništa jasno, kao da je nešto nedostajalo. Pogleda na svoj pozlaćeni sat jednom, pa pogleda još jednom, bilo je vreme doručku. Ali doručka nema, nema čaše mleka koje pije svako jutro kako bi ostatak dana bio snažan i zdrav. Poče mladi gospodin sin da plače i jeca kao na rođenju, suza suzu stiže. Majka Dana utrča u kujni i zagrli svoje mezimče, te mu dade pare za doručak napolju. Istog trena on obrisa krokodilske suze, uze pare, preskoči onaj malter na podi i izađe iz kuće.

Majka Dana osta sama, te odluči da pozove ludu devojku i upita je gde je celo jutro. Zvonilo je i zvonilo, ali joj se niko nije javljao. Pa odluči da je pozove malo kasnije, a za to vreme će prelistati štampu. Al gle čuda, nigde u sobi ne bi novina, pa proviri kroz prozor obuvajući „kućne cipele na štiklu“. Iz malenog sandučeta izvirio je deo lista koji se vijorio na vetru, novine su bile tamo. Majka Dana se uhvati za glavu i od jačine vrtoglavice pada na obližnji krevet. Beše ona tako bez svesti oko jedan minut, a kada se probudi ne beše joj nista jasno. U tom trenu Otac Gile uđe u kuću, preskoči malter i potrča ka Dani. A ona sva van sebe ponavljala je „što nam se ovo dešava, ja sam gladna“, pa joj on dade ono malo bureka što nije moga pojesti. Mladi gospodin je tek uveče došao kući, mrtav umoran od nerada.

………………………………………………………………………………………………

„Ta“ devojka je bila Danina ćerka iz prvog braka, koja ju je „upoznala“ posle smrti bivšeg muža. Pre nego što je preminuo, svojoj ćerci je ostavio bogatstvo koje je poslednjih par godina života svojim trudom stvorio. Al ne vraži vraže, Dana sazna za smrt oca njene ćerke, pa se useli kod nje sa sadašnjim mužem i sinom- neradnik do neradnika. Devojka se zvala Dara, te bi darežljiva kao i njeno ime. Prihvati ih ona kao svoju porodicu, a ostatak priče već znate.

Jutros se Dara spakovaja u jedan mali kofer i otišla, ostavivši celo svoje bogatstvo ljudima koji ne umeju da prežive ni sa njim…

Pozdrav!

Svetlana Pantović

Please follow and like us:
error1
fb-share-icon20
Tweet 20
fb-share-icon20

4 thoughts on “Ko je ovde lud u stvari?”

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *