Čekaš li još uvek Godoa?

Čekaš li još uvek sve ono što je od tebe odavno otišlo i zaboravilo te? Sve one ljude koji ti nisu ni rekli zašto od tebe odlaze, ali su ipak otišli. Vidim kako stojiš i veruješ da će se vratiti u tvoj život sa osmehom na licu i savešću u srcu. Kako će ti uskočiti u zagrljaj i kako će te nastaviti tamo gde ste stali. Ali nećete, oni se više u tvoj život neće vratiti, jer tu i ne trebaju biti. Ti više za njih ne postojiš, ma ko god oni bili. Raduj se zbog toga, jer život zna zašto ih je sklonio od tebe. Dovešće ti neke nove ljude, koji će ti značiti i koji su pravi za tebe. Prestani čekati one koji čekaju neke druge, koji njih ne čekaju. Znaj da dok pogrešni ne odu, pravi ne mogu ni doći. Ti sada pogrešni su bili pravi u prošlosti, ali vaše prijateljstvo ili ljubav je neko prerastao. I nikada ne krivi sebe, zbog njihovog odlaska, već budi srećan zbog budućih dolazaka.

Čekaš li još uvek sve one obećane poslove, proslave, putovanja? Sve ono što je bila tvoja najveća želja, ali nikako da se desi. Taman kada osetiš spremnost, život te vrati unazad. Dâ ti gratis šansu, ali ti se idalje boriš za iste stvari. Stojiš i čekaš neko bolje vreme za te iste stvari, a ne shvataš da možda i nisu za tebe. Ne shvataš da ti se sprema nešto veće i bolje, ono nešto za čim čezneš celi svoj život potajno dok patiš za prolaznim stvarima. Dok se boriš za posao za koji ti svi pričaju da je za tebe, tamo negde te čeka onaj koji tvoje srce želi. Moraš prestati čekati ono od čega te život stalno sklanja, jer ti neda da se jednoga dana kaješ. A kajaćeš se ako prihvatiš ono što ne želiš, jer misliš da moraš.

Čekaš li još uvek da se promeniš da bi te napokon želeli? Trudiš se postati ono što nisi i nestrpljivo čekaš taj trenutak koji neće doći. Neće jer ti si ti i ne možeš biti niko drugi ma koliko to želeo. Umesto da se usavršavaš, ti bi da se menješ iz korena i prilagodiš se onima koji se prilagođavaju drugima. A onda pred spavanje skidaš masku koja te je celog dana stezala i ostavila ožiljke koji teško zarastaju. I sve to zbog nečijeg tapšanja po ramenu, lepe reči ili povišice. Da li zaista vredi radi svega toga izgubiti sebe? A najgore od svega je što nikada nećeš biti dovoljno dobar i uvek će želeti da te menjaju. Jednoga dana nećeš znati da li imaš masku na licu il je trebaš staviti, nećeš se prepoznati gledajići sebe u ogledalu. A još uvek ćeš čekati onog pravog sebe, ne znajući da je bio već u tebi.

Čekaš li još uvek pravi trenutak za donošenje bitnih odluka? Ono pravo vreme kada nema krize i ništa ti ne može zasmetati. Čekaš, vidim te kako pričaš da će taj dan doći, neznajući da je taj dan bio juče i da je danas, kao i svaki naredni. Čekaš odobrenje, ono klimenje glavom da je sada vreme da nešto uradiš. Veruješ da će doći dan kada te niko neće osuđivati za odluke koje donosiš, već će ti ponosno reći „svaka čast“. Ali to se nikada neće desiti, jer isti ti ljudi čekaju tvoje odobrenje za svoje postupke. Uvek će postojati neko kome se tvoje odluke neće dopasti, zato više ne čekaj. Uradi kada osetiš da trebaš i ne čekaj puno, jer ti lako neko može preoteti sve što silno želiš…

Koji Godoô tebi zadaje muke, uzaludnim čekanjem?

Pozdrav!
Svetlana Pantović

Please follow and like us:
error1
fb-share-icon20
Tweet 20
fb-share-icon20

4 thoughts on “Čekaš li još uvek Godoa?”

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *