Dva kraća teksta, koja su ostavila jak utisak

Nestvarna devojko…

Sedela si na klupi do mene dok si čitala knjigu čiji naslov nisam uspeo uhvatiti očima. Mislima si bila samo u njoj, par puta sam primetio blagi osmeh na tvome licu dok si okretala sledeću stranicu. Otmeno obučena u cvetnoj haljini, izgledala si kao dama sa stilom. Čini mi se da si iz neke imućne porodice, da ne kažem baš kraljevske, jer kraljevine ovde odavno nema. Celim svojim telom si zauzela klupu i time dala do znanja da ti niko sem knjige ne treba. Bila ti je dovoljna za sreću koja je poput vatrometa izbijala iz tebe. Dugo nisam video devojku sa tolikim samopouzdanjem i jakom energijom. Toliko jakom, da sam se počeo znojiti od toplote koja je dolazila od tebe. Ni jednom me nisi pogledala, niti bilo koga ko je pored tebe pošao.

Svet te je gutao pogledima, dok si ti bila u nekom drugom, verujem mnogo lepšem. Žene su te pakosno posmatrale, izbijala im je mržnja iz očiju i iz duše. Želele su sve što ti poseduješ dok su te nazivale tatinom ćerkom. A muškarce si očarala lepotom i osmehom, baš kao i mene. Jedan se čak usudio prići ti, pitavši koliko je sati. Video sam da si gledala daleko kroz njega dok si sa njim pričala. Nije te zanimao ni on, niti bilo koji drugi. Nisam želeo da odeš sa te klupe koja mi je postala toliko draga, želeo sam da na njoj ostaneš zauvek. Da te gledam krišom dok sa tolikom lakoćom živiš. Ja sam morao krenuti, jer me je čekao danas težak rad. Pamtiću ovo jutro kao ni jedno drugo, jer si mi otvorila oči a da u njih nisi ni pogledala.

Nisam stigao da ti kažem…

Sreo sam te oči u oči posle toliko godina. Prepoznao bih te među hiljadu žena, jer tvoje oči su ostale urezane u meni. Osetio sam tvoj miris, dobro poznat parfem koji sam zbog tebe zavoleo. Osmehula si mi se i potapšala po ramenu kao dobrog starog druga. Nisam stigao ništa izustiti, a već si nestala u daljini, žurila si negde. Ja sam ostao zakovan pogledom i nogama koliko dugo ne znam ni sam. U očima sam ti video sreću koja me je zabolela. Znam, rekla bi da sam klasično muško go*no. I jesam! Još uvek te želim kao nekada, ali idalje se ne bih vezivao. Vezivalje me je oduvek plašilo i odbijalo kao bumerang koji se ne vraća. Mnogo je žena prošetalo kroz moj život kao po pisti. Ostavile trag i postale ponovo niko za mene. Samo si ti bila posebna i drugačija, bila si ona koja je znala dovesti me do ludila. Nikada se neću smiriti, evo već mi na vrata kuca 40ta. Proklete godine, lete bez da pitaju da li to želiš!

Nisam stigao da ti kažem da te volim, ako uopšte znam kako se to radi. Ali osećam da je tako. Nisam nikada bio ja za tebe, šta će ti u životu prevarant i propalica. Zato si otišla i ostavila me tamo gde se idalje nalazim posle toliko godina. Ništa se kod mene nije promenilo, osim što sam još više pobiberio svoj dovoljno posoljeni život.

Ako me ikada opet sretneš, molim te pravi se da me ne vidiš ili ne poznaješ. Zaobiđi me u širokom luku, jer ne bih mogao još jednom osetiti tu sreću koja izbija iz tvojih očiju. A znam da nije zbog mene i da nikada neće ni biti.
Lupam sebi šamare sto sam izlazio iz kuće danas i tebe sreo, prokleta da si!

Nisam stigao da ti kažem da…

**Tekstovi su sa mog instagram profila.

Pozdrav!

Svetlana Pantović

Please follow and like us:
error1
fb-share-icon20
Tweet 20
fb-share-icon20

2 thoughts on “Dva kraća teksta, koja su ostavila jak utisak”

  1. Predivno napisane priče.. Kao da se vezuju… Priča o početku koji je tako lep i upećeren i kako užasno može izgledati posle kraja sve to… Kada nažalost uništimo sve tako nevino. Samo ostane to tapšanje po ramenu i smeh u daljini… Omiljena moja priča inače je baš ova prva i obožavam što je ovde sad…

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *