Kako hrana utiče na um?

Vrlo dobro znamo kako hrana utiče na naše telo, jer nam ono šalje jasne znake. Suva kože, problemi sa stomakom, kao i drugi poremećaji su signali jasno vidljivi golim okom. Međutim postoje i oni dani kada se jednostavno osećamo loše, a telo nam ne šalje jasne signale. Upravo tada se mozak buni da njemu nešto ne odgovara.

Ukusi postoje baš zbog našeg uma, jer telu su potrebne hranjive materije koje ne moraju biti ukusne. Um zahteva da hrana ima uskus i miris, pa tako proizvovđači dodaju razne zaslađivače i arome kako bi hrana bila što primamljivija. Mi ne možemo ni zamisliti ukus brze hrane bez silnih dodataka koji se u nju dodaju. Pa tako navikuti na pretpanost, i sami u jela dodajemo puno začina i ne tako zdravih sastojaka. Kako bismo umirili svoju savest, jer naravno da znamo štetnost jela koje smo spremili, ubeđujemo sebe da je najbitnije uživanju u momentu konzumiranja. Um se opušta i luči dopamin, a mi mu se jednostavno prepuštamo. Pakao koji sledi za najviše sat vremena, nije reakcija samo našeg tela, već i onog istog uma koji je žele uživati u hrani. Osećamo se umorno, nemotivisano, razdražljivo i ljuto na sebe i druge. Često ostavljamo posao iza sebe i ne uspevamo odraditi sve što smo planirali. Na sve to nas naš vlastiti mozak grdi i ubeđuje da mu ovako nešto, više nikada ne priredimo. Tako mi hrabro odlučujemo menjati lošu i nezdravu hranu, onom koja nam je zaista potrebna.

Međutim, onog trena kada se naš um baš kao i mala beba umiri i ponovo ogladni, zaboravlja na sve loše što je proživeo. Ponovo nas počinje ubeđivati da nam od jedne čokolade neće biti ništa i da je tako želi. Dobro poznat proces se vrti u krug do beskonačnosti. Lanac navika, žudnje, ljutnje, kajanja i sreće, našim ponavljanjem postaje sve jači i jači. Najgora stvar je naglo ukidanje svega lošeg i striktno prebacivanje na bezukusnu hranu, jer naš um nije spreman na to.

Problem je u tome što on ne zna da je moguće zameniti lošu hranu, ukusnom i zdravom bez lošeg osećaja. To je najbolje učiniti voćem i povrćem, jer su bogati vitaminima koji su nam zaista potrebni. Onog trena kada um dobije slatkoću ili neki sličan proizvod na koji je već navikao, javiće se osećaj zadovoljstva. Međutim, već za pola sata ćete osetiti da energija nije nestala iz vas i da imate snage i volje za ostatak dana. Tu i tamo će vam sigurno kroz glavu proći da biste mogli nešto gricnuti, ali energija koja struji kroz vas će vas brzo skloniti od tih misli.

Poenta je da već u prodavnici donesete odluku da nećete kupiti ono što će vam prijati samo dok osećate njegov uskus. Pa tako kući doneti mrežicu sa mandarinama u kojima ćete sigurno uživati u toku i posle jela. Hrana je ta koja nam može pomoći isto tako i odmoći u životu, međutim okidač je u nama. Mi smo ti koji držimo komande, ne samo kao um, već kao telo i duša. Napisan spisak potrebnih namernica, pozitivno utiče na um. On kao vođa svih operacija, trudiće se da prekriži sve sa spiska i ne kupi ništa van njega. Kada spisak ne postoji, naš um nema od čega da odstupi i tada bira ono što deluje primamljivo. To do lista na isti način utiče, ali o tome neki drugi put.

Kako bismo sačuvali sebe, moramo se truditi da uvek budemo brži od naše podsvesti u kojoj um često ume biti zaključan. Tek onda kada mozak nije u oblacima, se donose prave i važne odluke. A on će nam biti zahvalan, ma koliko god se durio.

Pozdrav!

Svetlana Pantović

Please follow and like us:
error1
fb-share-icon20
Tweet 20
fb-share-icon20

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *