Pozitivne i negativne strane života u inostranstvu

Kao sve u životu, i život u inostranstvu ima svoje pozitivne i negativne strane. Lično mislim da ne postoji mesto u kojem će vam biti baš sve po meri, pa zato je važno imati prioritete. Šta je ono bez čega možete, a šta ono bez čega ne možete zamisliti svoj život?! Na osnovu svih podataka i svojih ličnih stavova, donesite pravu odluku. Evo o čemu trebate voditi računa.

Ne pričaju svi engleski jezik

Iako je engleski jezik obavezan pored maternjeg jezika, postoje države u kojima stanovnici iz samo sebi poznatih razloga ga ne govore. Iz tog razloga ako planirate živeti u zemlji u kojoj engleski jezik nije maternji, činjenica je da morate naučiti makar osnovne stvari na stranom jeziku. Makar radi lakše nabakve namernica za život, čitanja i potpisaivanja važnijih ugovora i slično. Francuska je jedna od zemalja gde veliki broj građanja priča samo maternji jezik, a skoro sam čula da je slično stanje i u Mađarskoj.

Nije problem ako ste turista, te ostajete par dana i nekako ćete se snaći. Ali ako planirate boraviti u stranoj žemlji neki duži vremenski period, jezik je jedan od bitnih faktora. Nekima je potreban za sam dolazak u inostranstvo, kako zbog posla, tako i zbog papira. Međutim postoje i izuzeci gde jezik ne igra nikakvu ulogu radi dobijanja papira.

Ponašanje i stavovi su nam drugačiji

Ono u šta se ljudi najviše umeju razočarati su stavovi i ponašanje u inostranstvu. Nije svuda humor isti, i može se desiti da neko ne razume vaš humor. Zato je jako važno voditi računa o načinu govora. U inostranstvu je sasvim normalno da iako pričate na istom jeziku, ipak dođe do nerazumevanja. Problem je u načinu razmišljanja, te mi iako pričamo na stranom jeziku, ipak delimično razmišljamo na maternjem. To ume zbuniti, zbog načina slaganja rečenica ili nekih njima nepoznatih fraza.

Takođe možete doći u situaciju da ne umete naći pravu reč, pa iz tog razloga vaša misao dobije neku drugu verziju od one koja je trebala biti. Ovde je bitno prihvatiti da nismo svi isti i jednostavno se, koliko god možete, prilagoditi njima. Pa ipak ste vi došli u njihovu zemlju, a ne oni u vašu.

To što imaju „naš domaći“ proizvod, ne znači da je to to

Kada odlučite otići iz matične zemlje, bitno je prihvatiti da neku hranu više nećete jesti toliko često. Možda će to biti pečenje, najobičnija čaša jogurta ili nešto sasvim peto. Narodi se razlikuju, a hrana je jedna od najvećih razlika po kojoj i umeju biti i prepoznatljivi. Ono što zaista ne mogu razumeti je činjenica donošenja velike količine hrane iz matične zemlje, pogotovo što je dosta proizvoda zabranjeno transportovati. Smatram da osoba koja se odlučila na selidbu, morala prihvatiti ono što joj novi dom pruža. To je ono što sam na početku rekla, ono bez čega možeš i bez čega ne možeš. Stalno kukanje kako nečega u inostranstvu nema, neće pomoći da se to stvori. A i vremenom se čovek na sve navikne, te i hrana u inostrantvu ume biti jako uskusna.

Ako ipak nađete sličan ili pak isti proizvod, nemojte se razočarati ako se ukus ipak razlikuje. Ono najvažnije kao što je voće, povrće, piletina ili riba, ima svuda, a to je najvažnije. Ruke idu uvek sa nama, pa tako dosta stvari možemo napraviti sa onim što imamo u ponudi i oduševiti se rezultatu.

Postoje zabrane koje se ne smeju kršiti, ali i kultura

U inostranstvu pravila ne postoje da bi zaplašila ljude, ovde će vam zaista uručiti kaznu koju ćete morati platiti. Ono što je možda u vašoj matičnoj državi bilo nekažnjivo, u novoj se može smatrati velikim prekršajem. Jedan od primera je razvrstavanje smeća na plastiku i konzerve, papir, (bio-đubrivo u nekim državama nije obavezno) i ostalo. Takođe imate kante za odeću i posebne deponije na kojima se ostavlja nameštaj i dotrajali urađaji. Procedure su jasne, a kazne visoke. Na vama je samo prihvatiti ono što je propisano, bez puno pregovaranja.

Kada idete pokretnim stepenicama morate stajati u redu sa desne strane, leva strana je namenjena za one koji žure. Nikada se nisam zapitala da li je kažnjivo kršenje ove po meni kulture, već sam je prihvatila kao takvu. Takođe se zna da prvo putnici izlaze iz prevoza, koji se mora platiti, pa zatim novi putnici ulaze u isti. Pošto ovo pišem u periodu kada je virus prisutan, mogu vam reći da svi nose maske u prevozu i prodavnicama. Kada kažem svi, to zaista i mislim bez odstupanja.

Ako se odlučite imati kućnog ljubimca, nemojte ni pomisliti na njegovo ostavljanje na ulici ako vam dosadi. U mnogim državama psi lutalice ne postoje, baš kao ni uličarske mačke. Jednostavno je zabranjevo nasilno ponašanje ili ostavljanje ljubimaca, te je naravno i novčano kažnjivo. Ono što možete uradite je dovođenje ljubimca u prihvatilište i platiti to što mu više ne želite biti vlasnik. Tako da dobro zamlislite pre udomljavanja ili kupovine bilo koje životinje.

Kupi sve što ti treba do 20h

Ovo ne važi za sve države, ali u dosta njih nije moguća nabavka posle 20h. Postoji par skupljih prodavnica koje rade duže, ali vam niko ne garantuje da ćete naći ono što vam je potrebno. Inostranstvo zahteva organizaciju i trudi se da svi imaju vremena za sebe i svoju porodicu. Kod mene nedeljom i praznicima ne rade prodavnice, pa ako nisam kupila sve što mi treba u subotu kojoj je radno vreme skraćeno, moram se snaći sa onim što imam.

I ovo se prihvata kao normalna stvar, koja bi trebala to i biti svuda. Ono što meni lično smeta kada samo se ponovo dotakli prodavnica, je stalno menjanje rasporeda. Ali to ne važi za sve, u nekima možete proizvode uzimati i zatvorenih očiju. Radno vreme tržnih centara je takođe skraćeno, a jedino ono što može raditi duže je brza hrana.

Još po mnogo čemu se razlikuje život u inostranstvu, a ako vam se dopao ovaj tekst i želeli biste da saznate još, pišite mi u komentarima.

Pozdrav!
Svetlana Pantović

Please follow and like us:
error1
fb-share-icon20
Tweet 20
fb-share-icon20

2 thoughts on “Pozitivne i negativne strane života u inostranstvu”

  1. Pingback: Selidba u inostranstvo-korisni saveti | Original

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *