Ti si tamo gde je tvoje srce

Sara i Janko su imali detinjstvo za poželeti, ničega nikada nije manjkalo. Roditelji su ih naučili da cene prave vrednosti i da nikada ne odustaju od svojih snova. Tako je Sara oduvek želela biti medicinska sestra, a Janko svetski putnik. Kako nije znao tačno koja škola bi mu pomogla da ostvari svoje snove, bližnji su ga savetovali da upiše turističku.
Dugo se on prepirao sa svima, da mu snovi nisu da bude turista već nešto sasvim drugo.

Sarina soba nikada nije farbani u drugu boju sem bele, te je zaista odavala utisak bolnice. Ona je bila prava vrednica, ali ne bubalica, već devojka koja je želela sve da zna o medicini. Za razliku od nje, Janko je živeo sasvim drugačiji život. Sobu mu je velikim delom zauzimala drvena biblioteka, sačinjena od knjige o svim zemljama ovoga sveta. Važio je za momka koji je znao sve, a i najboljeg pomagača. Kao iz topa bi davao odgovor i često svoje profesore ostavljao bez teksta. Soba bi mu danima bila u neredu i za to nije mario, jer je imamo važnija posla.

Kada je završio srednu školu, odlučio je da studira daleko od svog doma i time otpočne svoju avanturu svetskog putnika. Radovale su ga činjice da može osvojiti ceo svet i biti u svakom trenutku gde želi. Sara se jedina protivila, tome da je stariji brat napusti. Danima nije mogla prihvatiti Jankovu odluku koju je smatrala izdajom.
Na dan njegovog odlaska, nije se ni pojavila. Već mu je u torbu sa stvarima ubacila pismo sa natpisom „Za tebe Janko, koji si nas ostavio“.
Otvorivši torbu,  počeo je naglas čitati pismo.

„Dragi moj brate, više ni ne znam da li si mi to i dalje. Želim ti reći da smo ti i ja dva različita sveta bili oduvek, iako to sebi nisam želela priznati. Tvoje ambicije su oduvek bile daleko od porodice, želeo si da odeš. A ja svim srcem da ostaneš pored mene. Mislila sam da ćete to tvoje ludilo proći, ali sam se grdno prevarila. Da li si ti nas upšte voleo ili si samo jurio tog svetskog putnika u sebi? Evo ne znam.
Nisam ti mogla reći zbogom, jer bih se raspala na sitne komade – sitnije od peska. Samo želim da si tu…“

Janko je polako ali sigurno u svoju svesku dodavao mesta koja je video, a prvom prilikom je posetio svoju porodicu. Ne najavivši im se, iznenadio ih je svojim dolasko. Prolilo se more suza pri tom susretu, ali i pogleda koji samo što nisu vrištali.
Posle ukusnog ručka,  Janko je uzeo Saru za ruku i poveo je u sobi. Znao je da Sara nikada nije dobila pisani odgovor, jer je želeo razgovor oči u oči.

„Prošlo je dovoljno vremena da dobro razmisliš o svemu što si mi napisala. A ja ću ti reći samo jedno. Ja sam tu gde je moje srce, a ono je sa vama. Bez obzira na fizičku razdvojenost, srca se nikada ne razdvajaju. Na tebi je samo da pratiš svoje snove, i kada se sretnemo uvek ćemo imati o čemu pričati. Čuvaj me u srcu, kao što ti u mom imaš posebno mesto.“

Ti si tamo, gde je tvoje srce….

Pozdrav!

Svetlana Pantovic
Please follow and like us:
error1
fb-share-icon20
Tweet 20
fb-share-icon20

5 thoughts on “Ti si tamo gde je tvoje srce”

  1. Pingback: Psihološka analiza kratkih imena – S. Pantović (Stranice života)

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *