Ukras koji nedostaje

Biće ovo proslava nove godine, koju će Mina zauvek pamtiti. Danima nije mogla mirno spavati, te se budila noću i razmišljala o prazniku koju se bliži. Čim svane jutro, posle doručka sledi kićenje doma i jelke. Cela kuća će dobiti potpuno drugačiji izgled uz mnogobrojne lampice i šarene ukrase.
Mina je znala da mama i tata čuvaju ukrase u podrumu, pa je odlučila zaviriti u to carstvo dok još nije svanulo jutro. Uz baterijsku lampu je polako sišla niz strme stepenice i među gomilu stvari videla veliku kartonsku kutiju. Malo više truda je bilo potrebno kako bi stigla do čarobnog blaga, ali znala je da vredi. Tiho je pomerala stare lampe, igračke i neupotebljivu tehnologiju koju su njeni roditelji čuvali.

Kada je otvorila kutiju, sela je na pod i počela je vaditi jedan po jedan ukras. Bilo ih je raznih, neki su bili kupljeni, ali većinu je napravila njena pokojna baka koja je imala znatne ruke. Volela je dekoraciju, a pravljenje ukrasa joj je bilo pravo uživanje. Danima bi sakupljala razne drangulije od kojih je pravila čudo.
Najlepši i najdraži ukras je bila zvezda za vrh jelke, ujedno i ukras koji je baka prvi napravila.
Svake godine bi ta zvezda krasila jelku, dok su se drugi ukrasi smenjivali.

Jutro je svanulo, doručak završen i čarolija je mogla da počne. Mama je bila zadužena za oslikavanje prozora, tata za kačenje lampica i raznim mašni za koje je bila potrebna visina. Dok bi Mina ređala po policama figurice u obliku Deda Mraza i njegovih irvasa, Snaška i patuljala. Jelka kao najslađi deo, su obavljali zajedno uz novogodišnje pesme i po koji ples.

Tata je nameštao jelku, dok je mama polako razvrstavala ukrase. Mina je odlučila da ove godine jelku krasi crvno bela boja, iako skoro svake izabere baš njih. Želela je da se slažu uz Deda Mraza, kada bude ostavljao poklone. Svake godine bi Mina umesto kratkog pisma, roditeljima izdiktirala roman u kojem je pored želja bila i puno pohvala. Hvalila je i njega i sve njoj drage ljude, i verovatno bi mu mogla knjigu napisati kada je roditelji ne bi prekunuli.

Jelka je bila sve lepša i lepša i bližio se trenutak kada će tata podići Minu da stavi zvezdu na vrh. Međutim, kada je došlo do toga, Minina mama ga nije mogla naći. Izvadila je sve ukrase iz velike kutije, ali ga nije bilo. Tata je odlučio otići do podruma da proveri druge kutije u nadi da se slučajno nije zagubio. Posle par minuta, se vratio pognute glave rekavši da ga nije našao.
Kako bi se malo odmorili, cela porodica je sela za sto da se malo osveži voćnim sokom. Svi su pili, sem Mine koja se ćutljivo gledala u pod. Videvši zabrinutost u ćercinim očima upitali su je zašto je tužna.

„Nisam namerno, stvarno nisam i tako mi je žao.“ Kroz suze je tiho igovorila Mina.

Njima ništa nije bilo jasno, ali je Mina odlučia da im kaže do kraja priznavši da je ona slomila zvezdu. Objasnila im je da nije smela da im kaže, jer se plašila njihove reakcije.

Majka ju je uhvatila za ruku i rekla: “ Mila moja, od danas uvek pričaj istinu koliko god da je ružna. Skrivanje istine je gore od laži, a istina gradi poverenje.“
Jelka nije ostala bez ukrasa na vrhu, a Mina će ovaj praznik pamtiti po novim lekcijama i jačem poverenju.

Pozdrav!

Svetlana Pantović
Please follow and like us:
error1
fb-share-icon20
Tweet 20
fb-share-icon20

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *