Priče o Meri: Ne sanjamo svi iste snove

Meri je imala život o kakvom sve devojčice sanjaju. Spavaću sobu je činio veliki krevet, pored kojeg se nalazio kutak za šminkanje sa ogledalom. Tik do spavaće sobe je bila prostorija puna raskošnih haljina, cipela, mašni i torbica. Meri nije bila bilo čija ćerka, već kraljevska. Okružena poslugom i pomagačima, svet bi rekao da nije imala briga. Princeza je rasla uz najobrazovanije profesore, najučenije lekare i najkvalitetnije kuvare.

Njeno lepo lice je uvek morao krasiti osmeh, telo je moralo imati pravo držanje, a reči uvek dobro birane. Dok je sve delovalo i više nego spontano, već uveliko bi se spremao plan i program sutrašnjeg dana za princezu. Ni u jednom trenutku nije smelo doći do neugodne situacije, koja bi rezultirala skandalom. Za devojčicu su roditelji temeljno birali prijatelje, čiji su roditelji morali biti iz visokog društva, te se polako i ugovarao brak. Petkom uveče u kraljevskoj sali su se održavali balovi na kojima je Meri jedino mogla nositi svoje najlepše haljine. Balovi su pored upoznavanja, služili kao procena pri biranju mlade i mladoženje, te je princeza morala biti u svom najboljem izdanju.

Dok su njeni roditelji sanjali o udaji svoje mezimice, ona je imala neke druge snove. Sanjala je o tišini i slobodi koja joj je još na rodjenju oduzeta. O onim samostalnim šetnjama vrtom, dok jedino svoje misli držala za ruku. Iako nije videla dalje od kraljevskog vrta, Meri je osećala da svet krije mnogo čega zanimljivog. Kako je rasla, tako je njena znatiželja postajala sve veća i veće. Polako ali sigurno se gušila u disciplini i nemogućnosti donošenja samostalnih odluka. Jedino Ono što je održavalo u životu je bilo cveće, ti opojni mirisi kojima bi se cela predavala. Zbog istog tog cveća je jednom mogla skupo platiti.

Bilo je to prolećne večeri, kada je kralj u čast rođendana svoje ćerke organizovao proslavu. Sala je bila prepuna imućnih ljudi, koji bi lako u sve pronašli dlaku u jajetu. Međutim Meri im je “dlaku” sama servirala, a da je nisu ni potražili. Kada je mlada princeza zakoračila u salu, za njom je ušao i nepoznat miris. Gosti su se počeli među sobom domundjavati, kako bi saznali koji je parfem Meri dobila od roditelji za rođendan.

Upoređivao se taj sladunjav miris sa svim poznatim i manje poznatim brendovima, ali podudaranja nije bilo. Pošto nijedna gospođa, a zatim ni mlada dama nije mogla prepoznati marku parfema, jedna se usudila prići kralju i upitati ga. Kako je u tom trenutku Meri bila blizu oca, sva ponosna i sa osmehom je odgovorila umesto njega. „Sama sam ga napravila, kombinujući nekoliko vrsta cveća iz naše bašte!“ Istog trena je nastao muk, koji na žalost nije dugo trajao, jer se brzo potegla priča kako jadnu princezu prisiljavaju da radi, jer je kralj škrt.

Meri je posle te ružne večeri cveće mogla gledati samo iz daleka, sa pojačanom pratnjom koja je nije ispuštala iz vida. Mada je jako brz prekršila zabranu izlazeći krišom iz svoje sobe kada je ceo svet već uveliko spavao. Znala je izbeći stražare koji su bili noćne ptice, te u mrklom mraku raspoznati i ubrati različite cvetove. Mirise koje je u skoro pa istom mraku pravila, čuvala je za neke bolje dane daleko od očiju javnosti. Ti očaravajući parfemi nisu bili ni nalik na dobro poznate, imali su neku posebnost koju je samo Meri znala stvoriti sa svoje dve vredne ruke…

Pozdrav!

16.02.2021

Please follow and like us:
error1
fb-share-icon20
Tweet 20
fb-share-icon20

4 thoughts on “Priče o Meri: Ne sanjamo svi iste snove”

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *