Zašto je važno više puta pročitati istu knjigu?

Jedna knjiga čitana više puta, može ti puno više značiti nego stotine koje su pročitane samo jedanput.

Knjige su najbolji prijatelji onda kada ih koristimo na pravi način. Dok nekima pomažu u ličnom rastu i razvoju, druge uče pisanju sličnih. Međjutim ljudi često prave greške ne vraćajući se pročitanim knjigama, ili samo nekim. Pogotovo ako im se nije dopala, u tom slučaju može biti i bačena.
Pri prvom čitanju mi se ustvari upoznajemo sa junacima, stilom pisanja, samim piscem i na sve to pokušavamo uhvatiti radnju same priče. Mnogi se na samom početku moraju po nekoliko puta vratiti unazad, kako bi shvatili pročitano. To je sasvim u redu, jer se susrećemo sa nečim nepoznatim. Pa prvo čitanje tome upravo i služi!

Kada ćete knjigu ponovo pročitati, određujete sami, ali najbolje je dati sebi malo vremena. Pustite da se slegne, jer ćete na taj način videti na čemu vam je bio fokus. Često sam fokus i ono što ste zapamtili zavisi od vašeg trenutnog raspoloženja. Pa tako ako ste pod stresom ili imate neki “nerešiv” problem, slične situacije iz knjige će u najvećoj meri ostati u vašem umu. Tako možete videti šta vam stvara nemir, te i pomoću knjige rešiti problem.


Pri drugom čitanju ćete primetiti da ste dosta toga ptopustili, pa vam se na trenutak može učiniti da čitate sasvim novu knjigu. Razlog tome je upravo sve ono što je ostalo memorisano pri prvom čitanju, te sada neke delove prelazite bez puno zadržavanja.

Možda ćete pomisliti “to je to, sada je cela knjiga proučena”, ali još uvek ste daleko od cilja. Videćete da svako narednon čitanje donosi još puno novih detalja. Zato je kupovina knjige najbolja stvar koja možete učiniti za sebe, bez da se ikada pokajete što je niste jednostavno pozajmili. Verovali ili ne, ja sam se posle mnogo godina vratila knjizi iz detinjstva, Hajdi. Iznenadila sam se propustima iz ranijeg čitanja, shvativši da je “Hajdi” daleko od samo dečije knjige. Čak više je preporučujem odraslima i to pod hitno. Ono što iz dečijih priča možemo izvući, je retkost u ozbiljnijoj tematici. A pre nego što neko kaže da na takvim knjigama piše da su pogodne za uzrast od 3+ godina, rećiću da baš taj plus ne određuje starosnu granicu. Nemojte se ograničavati na čitanje priča samo deci, već ih posvetite i sebi.

Postoje i one knjige kao što je “Alhemičar”, kojima se vrlo rado vraćamo. Pored njega ja se češće nego ostalim vratim Volterovom Kandidu, koji je napisan 1759 godine, knjizi vrednoj čitanja. Još jedna knjiga koja je na mene ostavila snažan utisak su “Pali andjeli” od Trejsi Ševalije, koja je potpuno drugačija od „Kandida“.

Ne sudi o knjizi nakon prvog čitanja.

Čitanjem već pročitanih knjiga, učimo se ne donošenju naglih zaključaka i činjenica. Učimo da nije sve uvek onako kako izgleda na prvi pogled i da svaka knjiga u sebi poseduje neku tajnu koja nam može koristiti. A upravo one knjige koje deluju kao klasične priče, u sebi kriju mnoge životne lekcije.


Pozdrav!

23.02.2021

Please follow and like us:
error1
fb-share-icon20
Tweet 20
fb-share-icon20

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *