Priče o Meri: Srce sačinjeno od ljubavi

Meri nije bila jedinica, već je imala strarijeg brata Leona. Za razliku od nje, on je prihvatao kraljevski način života, pa se znalo da se posle kraljeve smrti ništa neće promeniti. Malo je reći da je kralj bio ponosan na svog sina koji ga je pratio u stopu, bez pregovora. Kao takav, imao je veću slobodu od Meri. Pravo glasa, pravo na korišćenje svoje snage i strogoće, koja je sađena u njemu od malena. Međutim jedan događaj iz djetinjstva je mladog princa razotkrio.

Meri je važila za nemirno i radoznalo dete, dok je Leon gradio svoje dostojanstvo bez puno igre i zabave. Jednom prilikom u goste su im došli dalji rođaci, koju su takođe imali sina. Za razliku od Leona, dečak je bio živahan i vesele prirode. Meri je najveći deo vremena provela sa svojim daljim rođakom igrajući se i smejući, dok ih je Leon posmatrao sa strane. Kako je vreme prolazilo postajalo mu je sve dosadnije, jer kralj nije ima vremena za njega, pa je odlučio je da se pridruži igri.

Dečak je sa sobom uvek nosio malenu loptu sa kojom se rado igrao. Objasnio im igru, bacivši je tačno Leonu u ruke. Zbunivši se jer se retko zabavlja, Leon je iz sve snage bacio lopticu koja je oborila stari ćup. Brzo su se svo troje našli pored razbijenog ćupa, koji je kralj dobio pre mnogo godina od jako važnih ljudu. Leonovo lice je počelo gubiti boju, dok su mu se oči punile suzama. Pokušavši da izgovori koju reč, usne su mu zaigrale, a telo nekontrolisano treslo. Sva ona hrabrost zajedno sa strogoćom se raspala u param parčad. Delovao je kao običan dečak, dok su mu se strašne misli motale po glavi.

Posle kraćeg vremena uspeo da izgovori „umreću od gladi i žeđi u nekoj zabačenoj kolibi“. U tom momentu ih je posluga pozvala da dođu na ručak. Meri je bila tiša nego obično, dok joj lice nije davalo odraz zabrinutosti. Delovalo je kao da je daleko od palate, negde sa svojim mislima. U cvetnim poljima, po kojima razigrano trči. Misli joj je prekinuo odlazak njenih rođaka…

Te večeri, Leon nije mogao zaspati. Pred očima su mu bili sitni delovi, nekada jako lepog ćupa. Čuo je jake otkucaje srca, kao i krv koja je tekla kroz njegovo telo. Strah se nije smanjivao, već pojačavao sa svakim završenim satom. Sunce samo što nije izašlo…

Kada je jutro svanulo, situacija se nije mnogo promenila. Do momenta kada se začuo jak kraljičin vrisak, koji je značio samo jedno! Rasloženo kraljevo lice, zamenio bes koji nije ni malo bio prijatan. Pozvavši decu, poređao ih je uza zid upitavši ko je krivac. Tišina je vladala celom palatom dok se iščekivala istina. Leonovo lice je bilo preplašeno i skoro pa ne vidljivu knedlu u grlu, gutao je bez prestanka. Osećao je jak bol u grudima, kao da mu se rebra polako lome pod jakim pritiskom.

Neprijatnu tišinu je prikinuo dobro poznat glas, istupivši pred ocem. Svi pogledi su bili uprti na krivca, dok se kazna kuvala u kraljevim mislima. Leon je tiho uzdahno, obrisavši znoj sa čela. Lice mu je ponovo dobilo onaj pokvaren i hrabar izraz, rekavši ocu da je ovo zaista nečuveno. Već sledećeg trenutka se našao pred Merom i upitao je zašto odmah nije priznala, bez da su je išta pitali. Leon je tog trenutka još više porastao u očevim očima, te mu je uputio par lepih reči.

A Meri? Njoj je rečeno da su to i očekivali, čekajući da sama prizna krivicu. Proklinjali su sudbinu što im je podarila toliko neposlušnu ćerku. Čim joj je kazna presuđena, poslata je u svoju sobu u kojoj će sama provesti ostatak dana.

Meri je bila svesna svoje jačine i izdržljivosti, pa je ni jedna kazna nije mogla slomiti. Već tada je sanjala velike snove, koje niko sem nje nije mogao razumeti. Njeno čisto srce je bilo sačinjeno jedino od ljubavi koja ju je uvek i vodila kroz život.

Nikada se nije saznalo ko je pravi krivac, dok se Meri sa vremena na vreme pomene taj prokleti ćup…

Pozdrav!

05.03.2021

Please follow and like us:
error1
fb-share-icon20
Tweet 20
fb-share-icon20

2 thoughts on “Priče o Meri: Srce sačinjeno od ljubavi”

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *