Prodiranje u sopstvenu dušu

Svako jutro kada ustanemo i onako uspavani i zaneseni odemo u kupatilo da obavimo svoje jutarnje aktivnosti, svi uvek uradimo jednu stvar, nekad’ svesno a nekad’ potpuno nesvesno. Svi se pogledamo u ogledalo, makar i samo ovlaš, na jedan beznačajan trenutak. Upravo u tom trenutku leži ogromna moć i istina.

Fascinantno je kako svi to svakodnevno radimo i ne sluteći kakva se moć krije iza toga. Kada se pogledaju u ogledalu, mnogi ljudi ne shvataju da iz toga mogu da nauče jednu od najvažnijih stvari u ovom životu.

Prva stvar koja se skoro svima dešava nesvesno, je da ne možemo dugo da gledamo sebe u oči. U trenutku osetimo neku nelagodnost, neki nemir i jako brzo skrenemo pogled i nastavimo da posmatramo nešto drugo.

Za nekoga ko želi da vidi, ovo govori mnogo stvari. Kada je čoveku nešto lepo i privlačno, on ne može da odvoji pogled, kao da ga nešto konstantno vuče ka tome. U suprotnoj situaciji, vrlo lako skrećemo pogled praveći se da nešto nismo ni videli ukoliko nam se to nešto ne sviđa ili izaziva u nama neku negativnu emociju kao što je strah, gađenje ili odbojnost. Zašto onda ne možemo dugo da gledamo sebe u oči?

Zato što se bojimo. Bojimo se šta bi smo mogli otkriti. I zato bežimo, sami od sebe i tako u nedogled. Čovek je rob obrazaca i navika. Kao je inertan i uživa u svojoj lažnoj sigurnosti. Svaka promena je korak u nepoznato i izaziva nelagodnost i neprijatnost. Zato bežimo koliko nas noge nose od najmanje promene, koja bi nas mogla pomeriti iz zone komfora.

Kada gledamo sebe u oči, počinjemo da upoznajemo sami sebe. Unutrašnji obrasci počinju da se otkrivaju i da izlaze na površinu. Počinjemo polako da shvatamo ko smo, šta mislimo o sebi i šta je ono što nas zaustavlja na putu ka veličanstvenosti. Onda se javlja strah u raznim oblicima. Nismo dovoljno dobri za nešto, ne zaslužujemo da budemo srećni, izgledamo loše, ružno, debelo pogrbljeno…

Tada počinjemo da se osećamo loše i tužno, umesto da budemo zahvalni na svemu što smo otkrili.

Jedna stara izreka kaže da prijatelji postoje da nam ovaj život učine lepšim i radosnijim. Neprijatelji postoje kako bi smo mogli da rastemo i da budemo bolji. Prijatelj će ti retko reći istinu zato što ne želi da te povedi. Neprijatelj će u želji da ti što više napakosti, reći sve u lice. Što nas kritika neprijatelja više zaboli, to je više istinita i upravo tu leži prilika za rast. Isto tako, kada nam negativne misli prođu kroz glavu kada se pogledamo u ogledalo, to je epohalno otkriće koje nam govori šta bismo trebali promeniti kod sebe kako bismo ostvarili svoj puni potencijal.

Kada se sledeći put pogledate u ogledalo, zadržite pogled i probajte da shvatite šta sami sebi pokušavate da kažete. Prodrite duboko i iskreno u vaša osećanja, jer su osećanja jezik kojim naš podsvesni um i naša duša komuniciraju sa nama.

Nakon što se čuli poruku, nasmešite se, zahvalite se sami sebi i recite sami sebi da se volite najviše na svetu zato što jedina osoba koja će biti sa vama uvek tu, bez prestanka, 24 časa dnevno, od rođenja do smrti ste vi. Upravo zato treba da čuvamo taj odnos i da ga dovodimo do savršenstva!

Pozdrav!
Đorđe i Svetlana Pantović

18.03.2021

Please follow and like us:
error1
fb-share-icon20
Tweet 20
fb-share-icon20

2 thoughts on “Prodiranje u sopstvenu dušu”

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *