Sa mnom kroz život
Napokon mi je srce puno, toliko da imam osećaj kao da u njega ne može više ništa stati a ustvari može stati ceo svet. I stalo je uptavo to, ceo svet. Emocije moje osećam ne mogu opisati ni rečima ni slovima ali upravo te emocije pišu ovo umesto mene. Iako nemam naviku pisati ovakve tekstove, …
U vazduhu se oseća miris proleća, januar je, a zime još uvek nema. Kasni. Verovatno dolazi laganim koracima a nas pušta da uživamo u ovim savršeno sunčanim danima. Pitam se da li zna koliko ih ja samo volim, da li me posmatra dok se smejem zajedno sa suncem i grejem sve oko sebe svojom vedrinom. …
Kada sunce izviri posle duge noci i svojim zracima pomiluje svakoga od nas, usne same se počnu mimoljiti dok ne nadju položaj u kome ostaju, osmeh koji godi. Novi dan, ni malo sličan nego juče, samo stare obaveze.. Jutarnja šolja mleka za razbudjivanje i dan može početi. Dok neki odlaze na posao drugi brzim koracima …
Da li se može nešto voleti više od maloga deteta? Tog jos uvek ni malo iskvarnog čeda. Nevinih očiju koje te gledaju se nekim posebnim divljenjem i pravih krodilskih suza koje teku niz obraze. Ogromnog osmeha i najiskrenijeg kikota koji odvzanja u daljini. Zagrljaja kada te ugleda i stiska kada se uplaši. Tih prstića koje …
Postoji li nešto što toliko želiš uraditi ovoga trenutka, nešto što bi te smirilo dovoljno da to više e bi smatrao ne mogućim za sebe? Znam da postoji, i uvek će postojati. Možda je to neka sitnica koju možes uraditi ali ti sediš u svojoj kancelariji i nije još vreme za kraju radnog vrmena, ili …
Šta za tebe pretstavlja vreme? Da li sekundu koju otkucava sat na tvojoj levoj ruci dok cekaš pauzu za odmor? Da li je to plavo nebo koje vidiš kroz mali prozor ili su to možda svi provedeni trnuci ispod istog tog neba sve dok se noć ne spusti. Ili možda baš ta noć i …
Kao dete želele sam da vidim budućnost, pa bih zatvorila oči i čekala dolazak neke vizije. Drugarice bi me pitale šta vidim, a ja bih im rekla crno, sivo, prelamanje boja i neku svetlost ili ništa. Bila sam ona vrsta dece koja nije lagala, bila sam dete koje je stvarno želelo viziju… Danas mi se …
Stajala sam ispred ogledala i gledala jednu već izgradjenu „silutu“ pomalo zbunjenu, sa izraženim oblinama i po kojom borom na licu. Možda i po prvi put posmatrala sam sebe tako detaljno. Kako je moguće da mnogobrojnim promenama do sada nisam davala poseban znacaj, bila je jedina misao koja mi se vrzmala po glavi. Kako …
Kao i svako podne pila sam kafu u tišini u nekom svom svetu dalekom od stvarnosti i realnosti. Ne razmišljajući puno osetila sam neku napetost, buru, i erupcije u sebi… znala sam šta je. Uzela sam laptop i počela pisati. Poznajem sebe, znam šta mi je svakog trenutka potrebno i ne dozvoljavam sebi da …
Ko sam ja, zašto sam baš ja ja, koja je moja svrha postojanja, koji su moji ciljevi, koliko mogu i šta upšte želim? To su pitanja koja neumorno postavljamo sami sebi u nadi da će nam neko dati odgovor na njih. I kako vreme prolazi vidimo da ne dobijamo odgovore ili dobijamo ali nezadovoljavajuće. …