Sa mnom kroz život
Rečenica: ja sam uspešan/na može imati najmanje hiljadu značenja. Većina će je povezati sa novcem, neki sa zdravljem, neki sa decom… i najmanji procenat ljudi će je povezati sa svojim iskrenim zadovoljstvom, koje se ne baziraju ni na čemu od navedenog, već na sitnicama . Pitanje koje bih očekivala odmah iza predhodne tačke je: kako …
Život je jedno veliko čudo.. Znate onaj osećaj kada želite na NEŠTO da date odgovor al’ nikako da Vas baš to pitaju. E pa problem je u tome je u tome što u dubini duše ne želite da vam to pitanje bude postavljeno. I baš iz tog razloga niko ga i ne postavlja. Tek onoga …
Napokon mi je srce puno, toliko da imam osećaj kao da u njega ne može više ništa stati a ustvari može stati ceo svet. I stalo je uptavo to, ceo svet. Emocije moje osećam ne mogu opisati ni rečima ni slovima ali upravo te emocije pišu ovo umesto mene. Iako nemam naviku pisati ovakve tekstove, …
U vazduhu se oseća miris proleća, januar je, a zime još uvek nema. Kasni. Verovatno dolazi laganim koracima a nas pušta da uživamo u ovim savršeno sunčanim danima. Pitam se da li zna koliko ih ja samo volim, da li me posmatra dok se smejem zajedno sa suncem i grejem sve oko sebe svojom vedrinom. …
Kada sunce izviri posle duge noci i svojim zracima pomiluje svakoga od nas, usne same se počnu mimoljiti dok ne nadju položaj u kome ostaju, osmeh koji godi. Novi dan, ni malo sličan nego juče, samo stare obaveze.. Jutarnja šolja mleka za razbudjivanje i dan može početi. Dok neki odlaze na posao drugi brzim koracima …
Da li se može nešto voleti više od maloga deteta? Tog jos uvek ni malo iskvarnog čeda. Nevinih očiju koje te gledaju se nekim posebnim divljenjem i pravih krodilskih suza koje teku niz obraze. Ogromnog osmeha i najiskrenijeg kikota koji odvzanja u daljini. Zagrljaja kada te ugleda i stiska kada se uplaši. Tih prstića koje …
Postoji li nešto što toliko želiš uraditi ovoga trenutka, nešto što bi te smirilo dovoljno da to više e bi smatrao ne mogućim za sebe? Znam da postoji, i uvek će postojati. Možda je to neka sitnica koju možes uraditi ali ti sediš u svojoj kancelariji i nije još vreme za kraju radnog vrmena, ili …
Šta za tebe pretstavlja vreme? Da li sekundu koju otkucava sat na tvojoj levoj ruci dok cekaš pauzu za odmor? Da li je to plavo nebo koje vidiš kroz mali prozor ili su to možda svi provedeni trnuci ispod istog tog neba sve dok se noć ne spusti. Ili možda baš ta noć i …
Kao dete želele sam da vidim budućnost, pa bih zatvorila oči i čekala dolazak neke vizije. Drugarice bi me pitale šta vidim, a ja bih im rekla crno, sivo, prelamanje boja i neku svetlost ili ništa. Bila sam ona vrsta dece koja nije lagala, bila sam dete koje je stvarno želelo viziju… Danas mi se …
Stajala sam ispred ogledala i gledala jednu već izgradjenu „silutu“ pomalo zbunjenu, sa izraženim oblinama i po kojom borom na licu. Možda i po prvi put posmatrala sam sebe tako detaljno. Kako je moguće da mnogobrojnim promenama do sada nisam davala poseban znacaj, bila je jedina misao koja mi se vrzmala po glavi. Kako …