Sadašnji trenutak

Budućnost je nešto što će tek doći, to može biti mali trenutak ili pak veliki događaj. Bilo kako bilo mi budućnošću delimično upravljamo. Kako to delimično kada je u pitanju naša budućnost? Kao i sve u životu tako se i mi menjamo, pa zajedno sa nama menjamo budućnost koja će tek doći. Na nju ne utičemo samo mi nego i mnogobrojni faktori, to mogu biti prirodni, društveni ili neki drugi. Većim delom zaista mi upravljamo ali i taj manji deo je takođe od značaja. Programiranje ili planiranje našeg budućeg života je jako bitano za naš rast i razvoj. Na taj način dajemo sebi do znanja da smo živi, a ne da pro(e)življamo iz dana u dan. Ciljevi koje sebi zadajemo nas drže budnima i srećnim, ali je jako bitno ne vezivati se sto posto za njih jer nekada nam se nešto mnogo bolje sprema a da toga nismo ni svesni. Čovek bez budućnosti nije čovek, ali je jako bitno ne živeti u njoj. Nema logike živeti nešto što će se tek dogoditi.

Prošlost je stanje koje se već dogodilo i završilo. Bilo ono lepo ili ne, mi to ne možemo promeniti. Nekada je mnogo bolje zaboraviti nego živeti u prošlosti. Masa ljudi ne može prežaliti neke svoje životne odluke koje su propuštene, ili ne može preboleti ljude kojih više nema. Pa tako zajedno sa odlukama i tim ljudima žive život u nazad. Ustvari oni uopšte ne žive, već stondiraju. Tapkaju u mestu sa svojom patnjom i bolom, razmišljajući šta bi bilo da je bilo, a ne mogu ništa promeniti. Uništavaju sebe i polako umiru živi. Prošlost se baš zato i zove tako jer je prošla, i ništa na ovome svetu je ne može vratiti. Pa čemu onda toliko snage nečemu nepovratnom? Šta god da smo napravili u datom trenutku, bilo je najbolje što smo znali i postoji jasan razlog zašto smo to baš tako uradili. Taj razlog ćemo doznati u budućnosti i tada će nam se sve kockice složiviti. Koliko god da je teško i da boli, sa prošlošću se moramo pomiriti, pustiti je i zahvaliti joj se na svemu.

Sadašnjost je trenutak koji se upravo dešava i on je najbitniji. Mali broj ljudi živi u sadašnjosti. Neki pate za prošlošću, dok se drugi plaše da im u budućnosti neće biti lepo ako im je sada ovako dobro. Dani prolaze a vi ih se ne sećate jer niste prisutni, trošite ih kao da ih imate beskonačno, a nemate ih. Budimo prisutni svakog trenutka, svake sekunda jer samo tako ćemo biti istinski srećni i zahvalni. Kada vozimo biciklu i kada čitamo knjigu, gledamo TV, budimo budni i ne razmišljajmo o drugim radnjama i dešavanjima. Hajde da gledamo prirodu i životinje bez započinjanja priča šta je bilo ili šta će biti, hajde da pričamo o tome šta je sada. Uživajmo u tome što vidimo, jedimo ne razmišljajući da li i šta ćemo sutra jesti, makar jedan obrok u toku dana. Bitne odluke za sutra ili za neki duži period se mogu donositi uveče ili koji sat u toku dana. Ali ne treba fokus biti na njima 24h, jer će vam još jedan božanstven dan otići u nepovrat. Znajte, kada se živi u sadašnjosti tada je samo jedna emocija u nama prisutna a to je smirenost. Nema tuge, besa, uzbuđenosti, čak ni naglog naleta sreće, već samo smirenost koja nam tako treba i prija. Vežbajte da zaista živite život i uživate u njemu jer nijedna slika vam ne može zabeležiti i dočarati ono što ste videli i doživeli u datom trenutku.

Pozdrav!

Оставите коментар