Zašto ne pitaš sebe za mišljenje i savet?

Zato što je ludo i bezveze, jel zato?⁣
⁣
Naime, svi mi kada ne možemo donetu odluku (čitaj, mrzi nas), tražimo savet od rodbine ili prijatelja. Prvo se lepo iskukako na težak život, pa nas ljudi teše i na kraju nam kao bude bolje. A zatim osoba koja je u datom trenutku naš savetnik, da nam svoje mišljenje. Preda nam na tacni svoj stav i ono što bi ona uradila da je na našem mestu. A da li nam baš to treba? NE!⁣
⁣
Svaki savet je dobronameran, ali „savetnik“ nije 100% ista osoba kao ja ili ti. Što znači da „savetnik“ nije posavetovao mene, već sebe. U većini slučajeva je situacija ovakva. Postoje i „savetnici“ koji će prvo sagledati našu situciju i po njoj doći do zaključka šta je najbolje za nas. Ali, ako „savetnik“ prvo pogleda nas, to znači da postoji i lakši način dolaska do najboljeg rešenja. ⁣
⁣
To smo mi sami! Okej, razumem da je ovo izlizana priča, ali još uvek nije dovoljno primenjiva. Zašto? Zato što smo naučeni da se saveti dobijaju od drugih ljudi, a ne od nas samih. Ko još priča sam sa sobom a da nije lud…⁣
Ali zato će nas privući neka glupa stvar koju svi rade, pa velim što i ja ne bih to probala. Ako je tako, rećiću vam da je glupo posavetovati samog sebe.⁣
⁣
Da li ćeš sada popričati sam sa sobom?⁣
⁣
Postoji samo jedna osoba koja ti može dati najbolji savet i koja je ista kao ti. To si ti sam. Pa zato skuvaj kafu sebi i ispričajte se i pomirite se. Shvatićeš da imaš najboljeg prijatelja uvek uz sebe ili u sebi, kako god.

Pozdrav!

Svetlana Pantović