Život je…

Život nije surov kako većina misli, ili nepravedan, on je jednostavno takav kakav je. Mi ga oblikujemo i pretvaramo u surov i napravedan, ali i u pravedan i savršen. Pitanje je samo ko je stvaralac i čiji je život u pitanju. Mi smo kreatori običnog lista papira koji pretvaramo u ukoričenu knjigu. Kojeg će žanra knjiga biti i da li će imati srećan kraj zavisi isključivo od nas.

Da bismo bili dobri kreatori moramo znati šta i kako kreiramo. Postoji mnogo definicija života ali jedina validna i prihvatljiva je ona koja tebi lično odgovara. Kako to odgovara? Život ne može imati jednu definiciju, jer ne živimo svi isti, što znači da je određujemo ponaosob. Jedino što je zajedničko za sve nas je planeta Zemlja, za sada, a i to se može promeniti. Što znači da sve ostalo zavisi isključivo od pojedinca, pa tako svako može imati iliti izmisliti svoju definiciju života.

Ja bih sebe u ovom trenutku nazvala alatom za nečiji život, ja sam neko ko ti može pomoći ali ne može živeti umesto tebe i dati definiciju tvom životu.

Zašto su ljudi nesrećni?

Ljudi sve započinju od sredine, jer često misle da su dovoljno pametni i da je nešto i suviše glupo da bi se time bavili. Pa tako i sam život žive od sredine. Jedno morate znati, život je sastavljen od tri dela, i ako jedan nije završen do kraja onda sledećeg neće ni biti. Prvi deo, kada smo deca, i njime delimično mi upravljamo, ali drugim delom isključivo mi i samo mi upravljamo. Taj deo se zove „odrasla osoba“ i kreće se od nule. Ovde nastaju najveći problemi jer se javlja onaj osećaj zrelosti koji nas samo zavarava. Da bi smo stigli do zrele osobe, potreban je jedan veliki proces. Ali hvala nama, posto smo mi kreatori našeg života, uvek možemo krenuti ispočetka ako je to potrebno. Većini je to zaista potrebno, ne stidite se to sebi priznati.

Neki nov početak

Pritisnuli smo restart u svojoj glavi i odlučili krenuti od samog početka, jedan od prvih i presudnih odluka u dolaženju do cilja. Na samom početku, zavisno od osobe, susrešćemo se sa poznatim stvarima koje bi opet želeli preskočiti, u slučaju da se to zaista desi, restart je najbolje rešenje. Sve te nama poznate stvari su nam samo poznate i mi ih i te kako moramo dobro proučiti da bismo živeli život kakav želimo. Učenje na veliku žalost nije završeno ni posle srednje škole a ni posle fakulteta, ono se završava negde u stotoj godini, u zavisnosti ko će koliko živeti. Dugo sam razmišljala, dok mi se nisu sklopile sve kockice, zbog čega ne napredujem i zbog čega sam često demotivisana. Odgovor je bio jasan, zato što nisam savladala predhodne nivoe, kao u igrici. Priznaću vam, period vraćanja u nazada je jako težak i mučan, ali je jedini put kao onome čemu težimo. Ja se i dalje znam zaboraviti pa počnem preskakati „prepreke“ sa kojima se trebam suočita, pa me život vrati nazad.

Kada sam spreman/na za sledeći korak ili fazu?

Jako bitno da znate da ćete osetiti kada ste spremni za sledeći korak. Više neće biti pitanja “ da li sam spreman?“, “ da li to znam?“, “ da li da pređem to još jednom?“, jednostavno više neće biti pitanja i tada zaista možete nastaviti dalje sa nadogradnjom. Taj proces može trajati godinama, i ne trebamo ga požurivati. Sve ima svoj tok, a na nama je samo da mu se prepustimo. Što više truda uložimo u sebe, bolje rezultate ćemo dobiti. Pa se zato često dešava da nas život, ili ti mi sami sebe, motiviše i gura da pređemo granice koje smo zacrtali.

Bitno je ne odustati kada je teško, a teško je zaista, i biće dana kada vam ništa neće ići od ruke, ali znajte da takvi dani kako su došli tako moraju i otići. Tek tada se vidi da li smo dovoljno dorasli zadatku i da li smo spremni za sledeći korak, pa čak i da nismo to je super. Sledeći put ćemo biti sigurno. Jedno sam shvatila, oni najteži dani su presudni, to su dani kada se odlučuje sve. Od takvih dana se ne može pobeći, jer bez njih nema daljeg napretka. To je ono kada nam kažu da nešto mora da se slegne, a Vama deluje kao da se ništa ne dešava a ujedno Vas ubija.

*Bonus

Mi smo čudnovata bića koja ne koriste svoje potencijale dovoljno, a možemo napraviti šta god poželimo. Našim trudom, jer prave stvari ne padaju sa neba. A ako padnu, moramo znati kako da ih zadržimo inače će nam pobeći i pasti nekom drugom isto kao nama. Znate to je ona početnička sreća koja nam daje vetar u leđa, za pakao koji nam se sprema. E pa fora je tu početničku sreću zadržati kod sebe i nadograditi je da uvek bude sreća. Nije lako kako većina misli, ali je moguće.

Ne dozvoli da ti život prođe kao brzi voz.

Da pomenem i treći deo života, „starost“, i ona mora početi od nule, da bi što duže i lakše trajala. Život je ljuta borba i med i mleko, kako kada.

Pozdrav!